Opis
Ma Daode, nekadašnji borac u Kulturnoj revoluciji i istaknuti državni službenik biva postavljen na mesto direktora Kancelarije za kineski san. Dok odlazi na poslovne sastanke, smišlja duhovite izreke kojima bi impresionirao društvo, odgovara na poruke brojnim ljubavnicama i sanjari o iznalaženju sanograma, Ma Daodea proganjaju sećanja na užase revolucije, neobične smrti i besmisleno nasilje kome je svedočio.
Napisan kao satira kineskog vladajućeg političkog sistema sa fantazmagoričkim elementima, Ma Đijenov roman tematizuje višedecenijsku upotrebu propagande motivisanu idejom predsednika Si Đinpinga o „kineskom snu” – takozvanoj velikoj obnovi kineskog nacionalnog duha, koja bi ishodila ekonomskim i političkim preporodom zemlje. Prateći psihološki slom pojedinca kroz sedam epizoda, Ma Đijen stvara svet obeležen potrebom da se prošlost potisne i zaboravi, a sadašnjost oblikuje i održava kao lažna idealna slika.
Zbog svojih antirežimskih ideja proveo je veći deo života u egzilu, gde se i sada nalazi, a njegove pripovetke i romani, uključujući i Kineski san, zabranjeni su u Kini.
CITAT:
Ma Daode iz fioke vadi Katalog mirišljavih lepotica u koji je zapisao imena svih žena sa kojima je spavao i baca se na sastavljanje spiska zamorčića. Međutim, stranice se polako gube u izmaglici sećanja i pred njega izranja Pan Hua. Devojka stoji na ulici u Cijangu. Ogromni propagandni poster nadvija se nad njenom tanušnom siluetom. Nije tako bilo, nije stajala na ulici jer je tog dana padala kiša. Posteri su se do te mere natopili vodom da su se prosto raspali. Samo su oni pod strehom Sat-kule ostali na zidovima. Da, video sam je ispred kule, tamo mi se ukazala njena silueta. Njen pogled me je ošinuo kao grom, a žudnja okovala u mestu.
O AUTORU:
Ma Đijen je rođen 1953. u Ćingdaou u kineskoj provinciji Šandung, a veći deo života živi u egzilu. Često je nazivan kineskim Orvelom i Solženjicinom. U Kini je radio kao pomoćnik sajdžije, marketinški fotograf u hemijskoj fabrici i fotograf u državnom časopisu. Tokom tog perioda učestovao je na različitim likovnim izložbama sa svojim radovima, zbog kojih je bio na meti kampanje kineske vlade protiv „duhovnog zagađenja” i smešten u pritvor. Nakon toga putovao je tri godine po Kini, i naposletku objavio svoje prvo delo Isplazi jezik, koje je odmah obeleženo kao nepoželjno od strane kineske vlade – sve kopije su konfiskovane i uništene, a njegova buduća dela su zabranjena. Uprkos tome, po odlasku u inostranstvo nastavlja da piše.
Među njegova najpoznatija dela spada zbirka priča Isplazi jezik, roman Pekinška koma, koji je nominovan za Bukerovu nagradu, kao i putopis Crvena rđa, za koji je dobio nagradu za putopise „Tomas Kuk”. Dobitnik je Kineske nagrade za slobodnu kulturu, Atinske nagrade za književnost i književne nagrade za slobodu izražavanja „T. R. Fajvel”, a dela su mu prevođena na više svetskih jezika.
Recenzije
Još nema komentara.