Ernst Teodor Vilhelm Hofman (1776–1822) jedan je od najpoznatijih predstavnika nemačkog
romantizma. Rođen je u Pruskoj u porodici pravnika. Pored pisanja imao je talenat za slikanje i klavir. U
prvim godinama 19. veka Hofman je radio kao službenik u pruskim provincijama. Zbog skandala sa
njegovim karikaturama oficira koje su podeljene na jednom balu Hofman je premešten u Plok u Istočnoj
Pruskoj, gde je našao mir za pisanje i komponovanje. Međutim, usled Napoleonovih osvajanja seli se u
Poznanj, pa potom u Berlin, gde je živeo na granici egzistencije.

Kada je objavio priču „Vitez Glik” 1809. godine prvi put je upotrebio pseudonim E. T. A. Hofman, ističući
da je poslednje slovo „A.” dodao svom imenu u čast Mocartu. U njegovom stvaralaštvu vidljiva je
romantičarska tendencija mešanja stvarnosti i fantastike. Elemente strave i užasa razvija putem
personifikacije i davanja stvarne konotacije ustaljenim epitetima, dok se realni uzroci kriju pod maskom
fantastike i izranjaju iz nje na jednom višem nivou. Pored kratke forme pisao i romane: Đavolji eliksir
(1816) i Život i razmišljanja mačka Mura (1821). Međutim, najpoznatiji je po pričama „Zlatni ćup” i
„Princeza Brambila”, koje imaju svoje mesto među najznačajnijim delima evropske književnosti 19. veka.