„Tragač” Neli Zaks

1.

Iz gromoglasnog plesnog benda

gde note izleću iz svojih crnih gnezda

da se ubiju –

žena opsednuta patnjom

hoda u magičnom trouglu traganja

gde se vatra rastače

a voda stiže do utapanja –

ljubavnici umiru jedno drugom

vazduh ožiljuju –

U sumračju sunca

zeleno je osuđeno na pepeo

ptice se guše u strahu

jer se nepoznato primiče –

potajno iz noći izrezana

klizi svetlosna smrt

povesti traženja u pesak –

Ploveći do zenita

gde crvenonogi galeb sedi i čeka

već hladi svoj raspadajući prah

Sazvežđe voljenog

dželatom ugašeno

lav s neba pao –

Ona traži i traži

vazduh bolom pali

zidovi pustinje znaju za ljubav

što uveče ustaje mlada

ovo predslavlje smrti –

Ona traži ljubavnika

ne nalazi ga

mora iznova da stvori svet

zove anđela

da joj iseče rebro iz tela

božanskim ga zapahnjuje dahom

beli palmov list u snu

a vene sanjivo iscrtane

Tragajući u svom siromaštvu

ona stavlja mrvu zemlje u usta kao oproštaj

i vaskrsava –

2.

Ti si prorok zvezda

njihove tajne izlaze iz tvoje nevidljivosti

sedmobojna svetlost iz zastrtog sunca

Već su dan i noć izgubljeni

Novo se bliži sa zastavama istine

Vulkanske ispovedi pod mojim nogama –

3.

Raspršen ti si

seme što nigde doma ne nalazi

kako se mogu istražiti pravci vetrova

ili boje i krv

i noć religiozni strah

slutnja – nit u lavirintu te vodi –

4.

Nestrpljenje to je – šumski požar pucketa u žilama

poziva: gde si – po odjeku možda na nebu

a drugi mirno sede za stolom

piju mleko

napolju jorgovan tužno vene

mali brat jaše kozu –

samo joj bol govori da je mrtav

a možda ga je legenda pod sazvežđe

južnog krsta stavila

tamo gde ledena princeza izlazi iz svog smrznutog groba

zvecka joj nakit

zagreva je

led otpada iz blistavih milenijuma

nema vremena da ih sakupi

vreme odlazi u plamen na lomači

sagoreva kad ptice preseku noć –

5.

Jednom su razgovarali na daljinu

dva zatvorenika

dželat je prenosio te glasove

čežnjivim putem ludila tamo i amo

Da li je smrt ikada imala lepših poklona da dostavi –

6.

Tamo gde ona stoji

kraj je sveta

nepoznato se useljava tamo gde je rana

ali snovi i vizije

ludilo i rukopis munja

ove izbeglice odnekuda

čekaju dok se smrt ne rodi

onda razgovaraju –

7.

U kom smeru si krenuo

na severu je nadgrobni spomenik zelen

tamo raste budućnost

tvoje telo je molba u svemiru: dođi

izvor traži svoju vlažnu otadžbinu

savijena bez pravca je žrtva